Thursday, July 25, 2013

Градот на тајните 1 епизода „Почеток без крај“



ЕПИЗОДА 1 – „ПОЧЕТОК БЕЗ КРАЈ“

Во автобус
Никола седи во автобус и чита книга
ЖЕНА: Убава ли е книгата?
НИКОЛА: Ова не е книга. Ова е нешто многу повеќе.
ШОФЕРОТ НА АВТОБУСОТ: Малечок, ајде тука се симнуваш ти.
(станува Никола, излегува од автобусот и гледа луѓе на сите страни како брзаат. Се доближува до едно такси)
ТАКСИСТОТ: Ќе ти се јавам душо подоцна.  (го отвара прозорот)
НИКОЛА: Може ли?
ТАКСИСТОТ: До каде шефе?



СЦЕНА
Во некој ресторан
Емилија влегува во ресторан, разгледува наоколу, полека се доближува до една маса
РИСТЕ: Еми.
ЕМИЛИЈА: Ристе? Изгледаш ...
РИСТЕ: Интернетот може да има се.. сликите...
ЕМИЛИЈА: Може да бидат лажни, монтирани, украдени од некое списание..
РИСТЕ: Па..
ЕМИЛИЈА: Па..
РИСТЕ: Кажи ми нешто за тебе.
ЕМИЛИЈА: Па.. денес ми е роденден.
РИСТЕ: И го поминуваш тука со мене, зарем немаш пријаели, што е со нив?
ЕМИЛИЈА:  Па.. некако сум осамена.
РИСТЕ: Не сакаш семејство?
ЕМИЛИЈА:  Немам семејство.
РИСТЕ: Ама ајде, секој има семејство.
ЕМИЛИЈА:  Можеби да. Но сите знаат кои се. (Ристе се поднаместува) Се спремаш да избегаш?
РИСТЕ: Ама не.. Никако.  Ти си.. ако смеам да кажам најсекси сираче, без семејство кое некогаш го имам сретнато.
ЕМИЛИЈА:  (се насмевнува) Ама ајде.. ти си на ред.. не не! Чекај да погодам.  Ти си згоден, шармантен..
РИСТЕ: Продолжи..
ЕМИЛИЈА: Машко кое.. те молам прекини ме ако грешам, имаш проблеми со шефот, си бил обвинет за кражба  си побегнал пред да те упасат и сега си тука.
РИСТЕ: Молам?
ЕМИЛИЈА:  Но најлошо е тоа што и го правиш на твојата жена. Жена ти те сака а ти си тука со мене, зарем вака и враќаш?  
РИСТЕ: Која си ти? (Ја гледа мистериозно, уплашен е.. станува и бега од ресторанот со трчање ја преминува улицатаи влегува во автомобилот неможе да го запали, Емилија полека доаѓа до него.)
РИСТЕ: Добро не го прави тоа, имам пари, ќе ти дадам.
ЕМИЛИЈА: Не, немаш пари. Ако имаше немаше да бидеш тука и парите ќе и ги дадеше на жена ти, а ти да се грижиш за семејството.
РИСТЕ: Што знаеш ти за семејство?
(Емилија му мава шамар и заминува)
ЕМИЛИЈА: Ништо.

СЦЕНА
Во куќата на Емилија
Емилија влегува дома во станот, носи кесе во рацете, ги соблекува штиклите, вади колаче од кесата и става свеќа, ја пали.
ЕМИЛИЈА: Уште една прекрасна година.
(Ги затвара очите и дува да ја угаси свеќата.... заѕвонува ѕвончето на вратата, заминува ја отвара вратата)
ЕМИЛИЈА: Можам ли да ти помогнам?
НИКОЛА: Ти ли си Емилија Михајловска?
ЕМИЛИЈА: Да. А ти си?
НИКОЛА:  Се викам Никола. И јас сум твој син.
(Никола влегува во станот)
ЕМИЛИЈА: Еј! Малечок! Малечок! Јас нема син. Каде ти се родителите?!
НИКОЛА: Пред 13 години, даде дете на посвојување... Тоа бев јас.
ЕМИЛИЈА: Само минутка. (заминува во тоалетот, збунета е и изнервирана)
НИКОЛА: Имаш ли сок? Аха готово најдов! (доаѓа Емилија во собата) Мислам дека и требало да тргнеме?
ЕМИЛИЈА: Да тргнеме каде?
НИКОЛА: Да дојдеш да живееш дома кај мене.
ЕМИЛИЈА: Добро малечок викам полиција.
НИКОЛА: Ќе им кажам дека ме киднапираше.
ЕМИЛИЈА:  А тој ќе ти поверува затоа што јас сум ти вистинската мајка...
НИКОЛА: Да.
ЕМИЛИЈА: Нема да го направиш тоа, нели?
НИКОЛА: Само пробај.
ЕМИЛИЈА:  Знаеш што.. со години ја изучував психологијата на децата и на луѓето и можам да одредам кога некој лаже, а ти малечок.. ти лажеш.
НИКОЛА: Не се јавувај во полиција. Те молам.. дојди со мене дома.
ЕМИЛИЈА: Каде дома?
НИКОЛА: Во Дворови.
ЕМИЛИЈА: Во Дворови.. Сериозно?
НИКОЛА: Да.
ЕМИЛИЈА: Добро тогаш ајде да те вратиме во Дворови.

СЦЕНА
Во автомобилот на Емилија
Никола и Емилија се во автомобил, Емилија го враќа никола дома.
НИКОЛА: Ми се јаде. Може ли да застанеме да купиме нешто?
ЕМИЛИЈА: Неможе. Ова не е екскурзија.
НИКОЛА:  Зошто?
ЕМИЛИЈА: Престани да се жалиш. Знаеш дека можев да те пратам со автобус, а и сеуште можам.
НИКОЛА: Имам име и се викам Никола.
(Од десната страна забележуваат знак „Добредојдовте во Дворови“)
ЕМИЛИЈА: Добро малечок, која е адресата?
НИКОЛА:  Број. 25 Улица:  Не ти кажувам.
(Емилија запира наеданш излегува од автомобилот, изнервиана е и вика)
ЕМИЛИЈА: Слушај малечок ова беше долга така речено предолга ноќ... зошто едноставно не ми кажеш адреса да те однесам и да завршиме со ова!
НИКОЛА:  Неможам.
ЕМИЛИЈА: Зошто?
НИКОЛА: Ако појдеме порано ќе не запре полиција и ќе те приведат тебе, зошто ме имаш киднапирано мене.
ЕМИЛИЈА: Ама ајде.
НИКОЛА: Навистина, знам.
ЕМИЛИЈА: Од каде тоа дека занеш?
НИКОЛА: Бидејќи имам книга каде се пишува.
ЕМИЛИЈА: Секако.. малечок тебе ти треба помош...
НИКОЛА: Сериозен сум.. ги знам лошите тајни во градот.
ДАНИЕЛ: Никола!
(Никола се уплашува и почнува брзо да дише, бара по џебовите и бара апарат за астма, си прска во уста)
ЕМИЛИЈА: Малечок добро ли си?
ДАНИЕЛ: Никола добро ли си? Никола!
НИКОЛА: Добро сум.
ЕМИЛИЈА: Што му е?
НИКОЛА: Болен е од астма. Никола што правиш тука? Која е оваа жена?
ЕМИЛИЈА:  Жена која се обидува да го врати дома.
НИКОЛА: Таа е моја мајка.
ДАНИЕЛ: Сфаќам.
ЕМИЛИЈА: Знаете ли каде живее?
ДАНИЕЛ: Секако дека знам... само  продолжете да возите право, куќата на градоначалничката е голема.
ЕМИЛИЈА: Ти си син на градоначалничката?
НИКОЛА: Можеби.
ДАНИЕЛ: Каде беше денеска Никола? Ја пропушти нашата  терапија.
НИКОЛА: Ох, заборавив да ви кажам. Денес бев на излет.
ДАНИЕЛ: Никола.. што ти кажав за лажењето?  На крајот секогаш лошата страна губи а добра победува.
ЕМИЛИЈА: Добро.. сега навистина морам да го однесам дома.
ДАНИЕЛ: Ох, да.. секако... доба ноќ Никола. И биди добар. (заминува)
ЕМИЛИЈА: Значи тоа е твојот психијатар?
НИКОЛА: Не сум луд.
ЕМИЛИЈА: Јас не го реков тоа.
НИКОЛА: Никој не ми верува но така е. Јас знам многу од тајните на градот.
ЕМИЛИЈА: Некако да го докажеш тоа за да ти поверува некој.
НИКОЛА:  Неможам.. сеуште не е време... неможам...
ЕМИЛИЈА: Ајде, качувај се во кола и да одиме. (заминуваат)

СЦЕНА
Во дворот на градоначалничката
НИКОЛА: Те молам не ме носи таму.
ЕМИЛИЈА: Ајде побрзо, родитлите сигурно ти се загрижени.
НИКОЛА:  Немам родители. Само мајка а таа е толку лоша.
ЕМИЛИЈА: Лоша?! Нели претера?
НИКОЛА: Не, Таа само се преправа дека ме сака.
ЕМИЛИЈА: Малечок сигурна сум дека тоа не е вистина.
(се отвара вратата од куќата)
СУЗАНА: Никола! Никола! Добро ли си? Каде беше? Што се случува тука?
НИКОЛА: Ја најдов својата вистинска мајка. (заминува)
СУЗАНА: Вие сте вистинската мајака на Никола.
ЕМИЛИЈА: Здраво.
МАРЈАН: Јас ќе одам да го видам малиот.
СУЗАНА: Би сакала  ли да се напиеш нешто?
ЕМИЛИЈА: Само ако е жестоко.

СЦЕНА
Во канцеларијата на Сузана
ЕМИЛИЈА: Како ме најде?
СУЗАНА: Нема појма. Јас го посвоив кога имаше само 3 недели. Досието беше затворено.  Ми кажаа дека мајката не сака да знае ништо за него.
ЕМИЛИЈА: Добро ви кажале.
СУЗАНА: А таткото?
ЕМИЛИЈА: Што со него?
СУЗАНА: Треба ли да се грижам за него?
ЕМИЛИЈА: Не, тој не ни знаеше.
СУЗАНА: Треба ли да се грижам заради вас?
ЕМИЛИЈА: Апсолутно не.
МАРЈАН: Градоначалничке, нема потреба да се грижите Никола е добро, само малку е уморен.
СУЗАНА: Ви благодарам инспекторе. Извинете што ви досадувавме. Не знам што му стана на Никола.
ЕМИЛИЈА: Детето поминува низ тежок преиод.
СУЗАНА: Морате да ме разберете, откако станав градоначалничка се обидувам да ги средам и двете  работи, но потешко ми оди. Претпоставувам имате работа.
ЕМИЛИЈА: Да, да.. секао.
СУЗАНА: Замислете освен тоа да имате уште едена работа плус. Ете така изгледа една самохрана мајка. Но се снаоѓаме. Претпоставувам дека сум малку строга но тоа е за негово добро. Сакам Никола да напредува во животот. Мислам дека тоа не ме прави лоша. Зарем не?
ЕМИЛИЈА: Мислам дека тоа го зборува само поради онаа книга.
СУЗАНА: Која книга?
ЕМИЛИЈА: Знаете, тој прочитал нешто и се уверил во тоа. И сега мисли дека може да ги открие тајните на градот. Се е заради книгата, знаете?
СУЗАНА:  Немам појма за што ми зборуваш.
ЕМИЛИЈА: Знаете што.... тоа не е моја работа. Тоа е ваше дете, а јас би требало да тргнам.
СУЗАНА:  Секако.

(Излегува Емилија од куќата влегува во автомобилот,  заминува пред нејзе излегува куче и за да го избегне за да не го удри со колата се удира во знакот „Добредојдовте во дворови“) 

ПРОДОЛЖУВА УТРЕ

0 comments:

Post a Comment