ЕПИЗОДА 1 – „ПОЧЕТОК БЕЗ КРАЈ“
Во автобус
Никола седи во автобус и чита книга
ЖЕНА: Убава ли е
книгата?
НИКОЛА: Ова не е
книга. Ова е нешто многу повеќе.
ШОФЕРОТ НА
АВТОБУСОТ: Малечок, ајде тука се симнуваш ти.
(станува Никола, излегува од автобусот и гледа
луѓе на сите страни како брзаат. Се доближува до едно такси)
ТАКСИСТОТ: Ќе ти
се јавам душо подоцна. (го отвара
прозорот)
НИКОЛА: Може ли?
ТАКСИСТОТ: До
каде шефе?
СЦЕНА
Во некој ресторан
Емилија влегува во ресторан, разгледува наоколу,
полека се доближува до една маса
РИСТЕ: Еми.
ЕМИЛИЈА: Ристе?
Изгледаш ...
РИСТЕ: Интернетот
може да има се.. сликите...
ЕМИЛИЈА: Може да
бидат лажни, монтирани, украдени од некое списание..
РИСТЕ: Па..
ЕМИЛИЈА: Па..
РИСТЕ: Кажи ми
нешто за тебе.
ЕМИЛИЈА: Па.. денес
ми е роденден.
РИСТЕ: И го
поминуваш тука со мене, зарем немаш пријаели, што е со нив?
ЕМИЛИЈА: Па.. некако сум осамена.
РИСТЕ: Не сакаш
семејство?
ЕМИЛИЈА: Немам семејство.
РИСТЕ: Ама ајде,
секој има семејство.
ЕМИЛИЈА: Можеби да. Но сите знаат кои се. (Ристе се поднаместува) Се спремаш да
избегаш?
РИСТЕ: Ама не..
Никако. Ти си.. ако смеам да кажам
најсекси сираче, без семејство кое некогаш го имам сретнато.
ЕМИЛИЈА: (се
насмевнува) Ама ајде.. ти си на ред.. не не! Чекај да погодам. Ти си згоден, шармантен..
РИСТЕ: Продолжи..
ЕМИЛИЈА: Машко
кое.. те молам прекини ме ако грешам, имаш проблеми со шефот, си бил обвинет за
кражба си побегнал пред да те упасат и
сега си тука.
РИСТЕ: Молам?
ЕМИЛИЈА: Но најлошо е тоа што и го правиш на твојата
жена. Жена ти те сака а ти си тука со мене, зарем вака и враќаш?
РИСТЕ: Која си
ти? (Ја гледа мистериозно, уплашен е..
станува и бега од ресторанот со трчање ја преминува улицатаи влегува во
автомобилот неможе да го запали, Емилија полека доаѓа до него.)
РИСТЕ: Добро не
го прави тоа, имам пари, ќе ти дадам.
ЕМИЛИЈА: Не,
немаш пари. Ако имаше немаше да бидеш тука и парите ќе и ги дадеше на жена ти,
а ти да се грижиш за семејството.
РИСТЕ: Што знаеш
ти за семејство?
(Емилија му мава шамар и заминува)
ЕМИЛИЈА: Ништо.
СЦЕНА
Во куќата на Емилија
Емилија влегува дома во станот, носи кесе во
рацете, ги соблекува штиклите, вади колаче од кесата и става свеќа, ја пали.
ЕМИЛИЈА: Уште
една прекрасна година.
(Ги затвара очите и дува да ја угаси свеќата....
заѕвонува ѕвончето на вратата, заминува ја отвара вратата)
ЕМИЛИЈА: Можам ли
да ти помогнам?
НИКОЛА: Ти ли си
Емилија Михајловска?
ЕМИЛИЈА: Да. А ти
си?
НИКОЛА: Се викам Никола. И јас сум твој син.
(Никола влегува во станот)
ЕМИЛИЈА: Еј!
Малечок! Малечок! Јас нема син. Каде ти се родителите?!
НИКОЛА: Пред 13
години, даде дете на посвојување... Тоа бев јас.
ЕМИЛИЈА: Само
минутка. (заминува во тоалетот, збунета е
и изнервирана)
НИКОЛА: Имаш ли
сок? Аха готово најдов! (доаѓа Емилија во
собата) Мислам дека и требало да тргнеме?
ЕМИЛИЈА: Да
тргнеме каде?
НИКОЛА: Да дојдеш
да живееш дома кај мене.
ЕМИЛИЈА: Добро
малечок викам полиција.
НИКОЛА: Ќе им
кажам дека ме киднапираше.
ЕМИЛИЈА: А тој ќе ти поверува затоа што јас сум ти
вистинската мајка...
НИКОЛА: Да.
ЕМИЛИЈА: Нема да
го направиш тоа, нели?
НИКОЛА: Само
пробај.
ЕМИЛИЈА: Знаеш што.. со години ја изучував
психологијата на децата и на луѓето и можам да одредам кога некој лаже, а ти
малечок.. ти лажеш.
НИКОЛА: Не се
јавувај во полиција. Те молам.. дојди со мене дома.
ЕМИЛИЈА: Каде
дома?
НИКОЛА: Во
Дворови.
ЕМИЛИЈА: Во Дворови..
Сериозно?
НИКОЛА: Да.
ЕМИЛИЈА: Добро
тогаш ајде да те вратиме во Дворови.
СЦЕНА
Во автомобилот на Емилија
Никола и Емилија се во автомобил, Емилија го враќа
никола дома.
НИКОЛА: Ми се
јаде. Може ли да застанеме да купиме нешто?
ЕМИЛИЈА: Неможе.
Ова не е екскурзија.
НИКОЛА: Зошто?
ЕМИЛИЈА: Престани
да се жалиш. Знаеш дека можев да те пратам со автобус, а и сеуште можам.
НИКОЛА: Имам име
и се викам Никола.
(Од десната страна забележуваат знак „Добредојдовте
во Дворови“)
ЕМИЛИЈА: Добро
малечок, која е адресата?
НИКОЛА: Број. 25 Улица: Не ти кажувам.
(Емилија запира наеданш излегува од автомобилот,
изнервиана е и вика)
ЕМИЛИЈА: Слушај
малечок ова беше долга така речено предолга ноќ... зошто едноставно не ми кажеш
адреса да те однесам и да завршиме со ова!
НИКОЛА: Неможам.
ЕМИЛИЈА: Зошто?
НИКОЛА: Ако
појдеме порано ќе не запре полиција и ќе те приведат тебе, зошто ме имаш
киднапирано мене.
ЕМИЛИЈА: Ама
ајде.
НИКОЛА:
Навистина, знам.
ЕМИЛИЈА: Од каде
тоа дека занеш?
НИКОЛА: Бидејќи
имам книга каде се пишува.
ЕМИЛИЈА: Секако..
малечок тебе ти треба помош...
НИКОЛА: Сериозен
сум.. ги знам лошите тајни во градот.
ДАНИЕЛ: Никола!
(Никола се уплашува и почнува брзо да дише, бара
по џебовите и бара апарат за астма, си прска во уста)
ЕМИЛИЈА: Малечок
добро ли си?
ДАНИЕЛ: Никола
добро ли си? Никола!
НИКОЛА: Добро
сум.
ЕМИЛИЈА: Што му
е?
НИКОЛА: Болен е
од астма. Никола што правиш тука? Која е оваа жена?
ЕМИЛИЈА: Жена која се обидува да го врати дома.
НИКОЛА: Таа е
моја мајка.
ДАНИЕЛ: Сфаќам.
ЕМИЛИЈА: Знаете
ли каде живее?
ДАНИЕЛ: Секако
дека знам... само продолжете да возите
право, куќата на градоначалничката е голема.
ЕМИЛИЈА: Ти си
син на градоначалничката?
НИКОЛА: Можеби.
ДАНИЕЛ: Каде беше
денеска Никола? Ја пропушти нашата терапија.
НИКОЛА: Ох,
заборавив да ви кажам. Денес бев на излет.
ДАНИЕЛ: Никола..
што ти кажав за лажењето? На крајот
секогаш лошата страна губи а добра победува.
ЕМИЛИЈА: Добро..
сега навистина морам да го однесам дома.
ДАНИЕЛ: Ох, да..
секако... доба ноќ Никола. И биди добар. (заминува)
ЕМИЛИЈА: Значи
тоа е твојот психијатар?
НИКОЛА: Не сум
луд.
ЕМИЛИЈА: Јас не
го реков тоа.
НИКОЛА: Никој не
ми верува но така е. Јас знам многу од тајните на градот.
ЕМИЛИЈА: Некако
да го докажеш тоа за да ти поверува некој.
НИКОЛА: Неможам.. сеуште не е време... неможам...
ЕМИЛИЈА: Ајде,
качувај се во кола и да одиме. (заминуваат)
СЦЕНА
Во дворот на градоначалничката
НИКОЛА: Те молам
не ме носи таму.
ЕМИЛИЈА: Ајде
побрзо, родитлите сигурно ти се загрижени.
НИКОЛА: Немам родители. Само мајка а таа е толку
лоша.
ЕМИЛИЈА: Лоша?!
Нели претера?
НИКОЛА: Не, Таа
само се преправа дека ме сака.
ЕМИЛИЈА: Малечок
сигурна сум дека тоа не е вистина.
(се отвара вратата од куќата)
СУЗАНА: Никола!
Никола! Добро ли си? Каде беше? Што се случува тука?
НИКОЛА: Ја најдов
својата вистинска мајка. (заминува)
СУЗАНА: Вие сте
вистинската мајака на Никола.
ЕМИЛИЈА: Здраво.
МАРЈАН: Јас ќе
одам да го видам малиот.
СУЗАНА: Би
сакала ли да се напиеш нешто?
ЕМИЛИЈА: Само ако
е жестоко.
СЦЕНА
Во канцеларијата на Сузана
ЕМИЛИЈА: Како ме
најде?
СУЗАНА: Нема
појма. Јас го посвоив кога имаше само 3 недели. Досието беше затворено. Ми кажаа дека мајката не сака да знае ништо
за него.
ЕМИЛИЈА: Добро ви
кажале.
СУЗАНА: А
таткото?
ЕМИЛИЈА: Што со
него?
СУЗАНА: Треба ли
да се грижам за него?
ЕМИЛИЈА: Не, тој
не ни знаеше.
СУЗАНА: Треба ли
да се грижам заради вас?
ЕМИЛИЈА:
Апсолутно не.
МАРЈАН:
Градоначалничке, нема потреба да се грижите Никола е добро, само малку е
уморен.
СУЗАНА: Ви
благодарам инспекторе. Извинете што ви досадувавме. Не знам што му стана на
Никола.
ЕМИЛИЈА: Детето
поминува низ тежок преиод.
СУЗАНА: Морате да
ме разберете, откако станав градоначалничка се обидувам да ги средам и
двете работи, но потешко ми оди.
Претпоставувам имате работа.
ЕМИЛИЈА: Да, да..
секао.
СУЗАНА: Замислете
освен тоа да имате уште едена работа плус. Ете така изгледа една самохрана
мајка. Но се снаоѓаме. Претпоставувам дека сум малку строга но тоа е за негово
добро. Сакам Никола да напредува во животот. Мислам дека тоа не ме прави лоша.
Зарем не?
ЕМИЛИЈА: Мислам
дека тоа го зборува само поради онаа книга.
СУЗАНА: Која
книга?
ЕМИЛИЈА: Знаете,
тој прочитал нешто и се уверил во тоа. И сега мисли дека може да ги открие
тајните на градот. Се е заради книгата, знаете?
СУЗАНА: Немам појма за што ми зборуваш.
ЕМИЛИЈА: Знаете
што.... тоа не е моја работа. Тоа е ваше дете, а јас би требало да тргнам.
СУЗАНА: Секако.
(Излегува Емилија од куќата влегува во
автомобилот, заминува пред нејзе
излегува куче и за да го избегне за да не го удри со колата се удира во знакот
„Добредојдовте во дворови“)
ПРОДОЛЖУВА УТРЕ



0 comments:
Post a Comment